Lady In Black

I onda tako počnem da maštam: O malom stanu u velikom gradu, o slobodi, o ljubavi, o kreativnosti, o mogućnosti da uradim sve što mogu, da ostvarim sve što želim; da ne razmišljam o posledicama svojih postupaka, da se ne pravdam, da živim po svome, da prestanem da maštam, da počnem da živim. O dugim letnijm šetnjama, o zimskim noćima u svom stanu dok posmatram sneg kako pada i zavaljena sedim u fotelji čitajući omiljenu knjigu i slušajući muziku. A negde u svom tom maštanju, potkradeš mi se i ti. Pa poželim i tebe kraj sebe, razumnog, prelepog i da me voliš. Da me stvarno voliš, takvu kakva jesam. Da se nasmeješ kada se nervozna derem na tebe, da me zagrliš kada je hladno, da mi pružiš ruku kada šetam, da ustanem ujutru i vidim te kraj sebe. Da me poljubiš kada mi najviše treba, da vodimo ljubav svaki dan. Da se smejemo zajedno, da gledamo filmove, da samo ćutimo u našoj tišini. Da me voliš… Ali tebe nema. Ti ne postojiš, nikada nisi ni postojao, tebe sam stvorila ja.

—(via michellecoccoo)

(Source: na-kraju-duge, via ispocetka)